Faza predstava
Polazna tačka u fazi predstava bilo je dramsko delo „Kazimir i Karolina” Edena von Horvata. Teme kojima smo se bavili birali smo individualno, oslanjajući se na analizu teksta, na istraživanje prostora i zvuka iz drame, kao i na društveno-politički i umetnički kontekst. Razumevanju likova pristupili smo kroz kreiranje njihovih ličnih karti i povlačenjem paralele sa sadašnjicom. Ishod ovog procesa je prikaz tri scenske slike, one koje najbolje komuniciraju sa odabranom temom. Prostorne koncepte scenskog rešenja razvili smo u kontekstu naših projekata iz faze prostor, koja je prethodila ovoj fazi. Plakat smo koristili kao važan vizuelni element pozorišne predstave kako bismo grafičkim dizajnom iskazali ideje i sredstva na kojima smo bazirali idejna rešenja. U finalnom elaboratu detaljno smo prikazali razradu scenografskih i kostimografskih rešenja i segmente dizajna svetla i zvuka.
Hell yeah!
Mina Stojanov
Adaptacija dramskog teksta "Kazimir i Karolina" za prostor skejt-parka koji sam radila u prethodnom semestru je takva da nikome ne bude lepo.
Izmestila sam radnju u pakao, fokusirajući se na nemoralne odluke koje akteri donose tokom drame, i sa njima u prostoru mračnog kabarea izmešala publiku, stvarajući svet koji svakome daje priliku da probudi najodvratniji deo sebe.
Teatar mrtvih ili igranje živih?
Teodora Jonuzović
Ova inscenacija drame ,,Kazimir i Karolina" posvećena je temi opšte ravnodušnosti i nemarenja za svet. Kako čovečanstvo prolazi kroz različita poglavlja istorije tako je sve evidentnije da ono gubi nešto što je posedovalo ranije (želju, volju, ambicije, emocije). Sve posetioce Oktobarfesta prikazujem kao mrtve, a svu scenografiju i rekvizitu kao ruiniranu ili nevešto sastavljenu. Tokom čitave predstave najbitniji element je šator, kako se on u drami spominje nekoliko puta, a ovde predstavlja simbol nestabilnog i privremenog skloništa. On naše junake (a i nas same) trenutno štiti od nečeg što dolazi, ali svi znamo da nas on neće zaštititi u potpunosti.
Dvoličnost postojanja
Sara Škvorc
„Maštalište“ je podijeljeno na unutrašnji i spoljašnji dio igranja. Unutrašnji dio predstavlja atmosferu Oktobarfesta, dok se u spoljašnjem dijelu odražavaju stanja lika koje prolazi. Prostor je osmišljen tako da publika, smještena u hodnik između ova dva prostora, posmatra igranje sa jedne strane kroz staklo, a sa druge strane je publici otvoren i slobodan pristup u prostor igranja.
Snovi su iluzija
Nina Bogdanović
Polazeći od prostornog koncepta i teme “Youth kvart-a”, zapitala sam se za šta se mladi danas bore. Ko su ljudi koji diktiraju naše živote i kako da reagujemo protiv sistema koji nas okružuje.
Predstava se odigrava u kabaretskom ruhu sa ciljem da publika oseti zabavu, kroz konstanto povezivanje epohe 30-ih i današnjice. Cilj predstave je da se na Brethtovski način osvesti mlada publika da su oni ti koji moraju da delaju.
Borba žena za opstanak i dostojanstvo
Maryam Kristina Gbaya
Tema scenografskog rešenja proizašla je iz sagledavanja, upoređivanja i razumevanja svih načina na koji se ženski likovi u drami suočavaju sa kontekstom u kome žive. S obzirom da ovi likovi ne mogu da se bave feminizmom onako kako se mi njime bavimo danas, odlučujem da fokus preusmerim na dostojanstvo. Izjava „Ne dam da me se vređa” izgovaraju sva tri odabrana ženska lika, bez obzira na različite okolnosti u kojima se nalaze. Tri scene odvajam prostorno, smeštajuči ih na različite visinske nivoe tako da publika, u zavisnosti od pozicije posmatranja scene, takođe tumači ulogu i gradi odnos sa svakim od nivoa.
Pristup besu
Ognjen Alimpić
Prostor predstave podeljen je na dve situacije koje publika sagledava paralelno. Scenografsko rešenje proizilazi iz načina predstavljanja projekcije besa iz dramskog teksta ,,Kazimir i Karolina" Edena von Horvata. U jednom segmentu se odigravaju odabrane tri scenske slike, dok se na drugom segmentu nalazi televizorski ekran putem kog se prikazuju snimljene scene koje se dešavaju paralelno i u kojima se likovi susreću sa situacijama izlivanja emocije besa. Scene u kojima je eksplicitno prikazano demonstriranje besa, prikazane su kao neme scene tj. bez tona. Scene na ekranu predstavljaju kako bes ne ugrožava samo mentalno zdravlje, nego utiče na ljude i prostor oko njih.
Iluzija
Katarina Mijailović
Koncept čini zemlja (blato), police koje se urušavaju i sa kojima padaju snovi, kao i iluzije jednog društva. Tokom don kihotske borbe za bolje sutra, društvo nestrpljivo gazi blato, pije iz istog, i dok nad njihovim glavama leti cepelin, ono tone. Prostor scenografije čine police sa knjigama, koje su preprojektovane za potrebe predstave u bar. Na policama se nalaze alkohol, čaše, flaše, točilice, burad za vino, klavir, portal kroz koji glumci ulaze na scenu, kao i udubljenja (odmarališta). Police se tokom vremena raspadaju, i u poslednjoj sceni ruše, upadaju u već oformljeno blato. Nastaje deponija. Koncept zemlje, blata, predstavlja težinu života društva, glumci svojim dolaskom unose zemlju, zatrpavaju sebe i okolinu, zahvataju prostor publike.
Nadam se
Anđela Ubiparip
Scenografija je prikazana uz projekciju koja daje slike i uz njih objašnjava situaciju 30-ih prošlog vijeka, ali takođe drži nas i u današnjem vremenu, jer čovjek koliko je imao tada uspona i padova, ima i danas. Ideja je predstaviti lažu nadu, taj neki san. Postavljene su scenske slike, gdje se situacija mijenja ka gorem, jer čovjek koji se nada, a ne radi ništa povodom toga samo stagnira i upada u nešto odakle nema povratka. Drama je smještena danas, sa elementima prošlosti.
.png)
Vremeplov
Vanja Evđenić
Koncept čini više celina, prostor Oktobarfest-a u kom je publika sam učesnik predstave, iza staklenog zida se nalaze beskućnici koji su odraz tadašnjeg vremena i sam centar Oktobarfest-a na kom se nalaze glumci. Kroz kostim i scenografiju se prožimaju detalji koliko iz tadašnjeg toliko iz sadašnjeg vremena.